Amfiteatar u Veroni je jedan od najprestižnijih i bez sumnje najbolje sačuvan spomenik iz doba Rima. Bolje je poznat kao “Arena”, što je latinska reč za pesak, koji se koristio da pokrije površinu na kojoj su održavane igre i predstave zabavnog sadržaja. U rimsko doba u njoj su se održavale borbe gladijatora, u ranom srednjem veku poslužila je za izvršavanje smrtnih kazni i spaljivanja na lomači, i kao geto za nehrišćane.

Negova veličina ga čini trećim amfitatrom u Evropi, posle Koloseuma u Rimu i amfiteatra Kampano pored Napulja. Pozornica Arene je najveća na svetu.

Izgrađena je početkom prvog veka. Njena čvrstina i dugovečnost su rezultat vrlo jednostavne i mudre arhitekture. Danas Arena ima samo dva sprata, dok su izvorno bila tri, ali je zemljotres početkom 13. veka srušio treći prsten.

Nije slučajno što je legenda nastala slaveći drugu legendu. Godine 1913. obeležavala se stogodišnjica rođenja Đuzepea Verdija. Arena je do tada dve hiljade godina dremala u srcu Verone. Arena je otmena, starovečna i besmrtna gospođa u “penziji”, kako ju je nazvao poznati italijanski pisac Bruno Vespa. Svi su je poštovali, kao što se poštuje prošlost. I niko se nije usudio da je uznemirava. Gospođa danas više ne spava. Posećuju je milioni turista, a četiri generacije pevača izmenile su se na njenim legendarnim stepenicama.

Već više od osam decenija Arena u Veroni je legenda. Ljubitelji klasične muzike mogu da sanjaju o koncertu u njujorškom “Metropolitenu” ili u milanskoj “Skali”, ali nijedno mesto posvećeno muzici ne pruža takvo uzbuđenje kao ulazak u Arenu. Za ljubitelje opere čitavog sveta Arena u Veroni postala je tradicionalno i sugestivno, gotovo mitsko mesto okupljanja.

Jedna od najuzbdljivijih stvari u Monaku je mogućnost prolaska stazom kojom se svake godine krajem maja meseca kreću bolidi Formule 1. Tzv. Velika nagrada Monaka se vozi još od 1928.god. Jedna je od najpoznatijih, najprestižnijih i najspektakularnijih trka. Ova staza nije ni nalik ostalim koje postoje u svetu. Ona se nalazi u centru grada i predstavlja jedinu preostalu uličnu trku u svetu. Sastavljena od ulica u kojima je tih dana blokiran saoraćaj. Potrebno je 6 nedelja da bi se konstruisala staza i još 3 nedelje za rekonstrukciju. Dužina staze je oko 3,3km, a vozači tokom trke pređu oko 260km. Zbog mnogo krivina, česte promene nagiba i uzanosti predstavlja ultimativni test za vozače. Staza sadrži krivinu u kojoj se najsporije vozi, oko 50km/h, kao i najbržu krivinu koja prolazi kroz. Tunel se nalazi ispod hotela. Veoma je opasan za vozače jer se moraju prilagoditi na znatnu promenu jačine svetlosti pri ulasku, odnosno izlasku iz tunela krećući se ogromnom brzinom, do 260km/h. Da je ova trka jako opasna govore i činjenice o veoma čestim udesima, koji su se u par navrata završili čak i tragično.

Ljubiteljima automobilizma i fanovima Formule 1 će obilazak staze sigurno predstavljati istinsko zadovoljstvo.

Ono što bi muškarce definitivno zanimalo, a sastavni deo je apsolventske ekskurzije je poseta najpopularnijem i najvećem stadionu u Evropi. To je stadion Camp Nou, dom FK Barselone. Na njemu su igrala imena kao što su Maradona, Krojf, Ronaldinho... Izgrađen je 1956 i više puta je rekonstruisan. Spada u sam vrh ovakvih zdanja u svetu. Ocenjen je sa 5 zvezdica i zadovoljava najviše standarde. Trenutni kapacitet mu je 98.800 mesta. Nalazi se oko 5km udaljen od centra grada i nije teško doći do njega.

U sastavu stadiona se nalazi i prebogati muzej. U njemu se mogu videti trofeji koje je popularno zvana Barsa osvojila u svojoj dugoj istoriji. Kao i stadion, i muzej je više puta rekonstruisan i proširivan, tako da sada zauzima čak 3.500m2. Smatra za najbolji muzej te vrste u svetu. Godišnje ga poseti više od 1.200.000 ljudi.

Cena ulaznice za posetu muzeju je 8,5€, a za kompletnu turu je potrebno izdvojiti 17€. Interesantno je da se stadion može iznajmiti i na njemu igrati fudbal, iako niste profesionalci. Za takvo zadovoljstvo je potrebno samo 40.000€.

Ako ikada budete u mogućnosti da posetite ovu veličanstvenu građevinu, uradite to bez dvoumljenja. Utisak koji ostavlja je prelep i definitivno ostaje u sećanju kao nezaboravna atrakcija.

Na pomen imena grada Barselone, prva misao koja se javlja je svakako Sagrada Família. Iako predstavlja nezavršeno remek delo Antonija Gaudija, ova rimokatolička crkva je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija Barselone.

Crkva je izrađena u neogotičkom stilu, koji ima za osnovu oblike iz prirode, što je postalo zaštitni znak stila modernista. Kada je umro 1926. godine, crkva je imala jednu fasadu (istočnu fasadu Rođenja sa motivim životinja i biljaka), jednu kulu, apsidu i kriptu. Sredinom 50-ih godina prošlog veka dovršene su još dve fasade i osam kula. Glavni brod je natkriven 2000. godine. Danas je gradnja posvećena centralnom brodu i glavnom južnom pročelju, poznato kao Slavna fasada, koja će prikazivati život i smrt čoveka. Nasuprot  fasadi Rođenja je fasada Strasti, koja sadrži skulpture razapetog Isusa Hrista, što je bilo propraćeno burnim kritikama, jer odstupa od Gaudijevog stila. Završetak gradnje se planira 2026. godine kada se navrši sto godina od Gaudijeve smrti, a sredstva za dalju gradnju se prikupljaju putem ulaznica koje se prodaju turistima i privatnih donacija.

Prilikom posete ovoj crkvi možete obići kriptu gde je sahranjen Gaudi i čuti priču o ovom velikom arhitekti i istoriji crkve, kao i kule sa pogledom na celu Barselonu. O popularnosti ove građevine svedoče posete miliona ljudi godišnje.

Još malo o Veroni i Juliji...

Odmah na ulazu u dvorište Julijine kuće, sa leve i sa desne strane su čuveni zidovi na kojima se pišu poruke. Veoma je teško je pronaći mesto za poruku jer je zid prepun. Priča se da će da ce se ugraditi video ekran na kome će ići ljubavne poruke iz celog sveta. Nadamo se da će se to realizovati u skorije vreme.

U dnu dvorišta se nalazi statua nesrećne Julije. Muškarac treba da stane sa njene leve strane, zagrli je oko vrata i rukom dohvati grudi, a devojka treba da stane sa desne strane i uhvati je pod desnu ruku. Ako momak i devojka tako stanu istovremeno, onda navodno ostaju zauvek zajedno.

Julijina kuća se ne može posetiti. Posebnu zanimiljivost predstavlja čuveni natpis na kući, odlomak iz Šekspirove tragedije Romeo i Julija.

Nezaobilazno iskustvo prilikom posete Veneciji je svakako vožnja gondolama. To su tradicionalni veslački brodovi koji su služili Mlecima kao javni prevoz, a danas se uglavnom koriste kao jedna od glavnih atrakcija koje se nude turistima prilikom posete Veneciji. To su dugački i uzani čamci, ručno izrađeni od osam različitih vrsta drveta, ofarbani u crno, čija je leva strana duža od desne  što sprečava mogućnost da se gondola izvrne na levu stranu u slučaju udara. Veslo je postavljeno i zaključano u drugom veslu, poznato kao forcola. Ovaj komplikovani oblik vesla omogućava da se gondolom precizno upravlja. Prednji deo čamca ili ferro, koji je glavni ukras čamca ima ujedno i ulogu da štiti od oslučajnih prednjih oštećenja, ali i da održava ravnotežu prednjeg i zadnjeg dela. Gondolom upravlja gondolijer koji pokreće vesla. Gondolijer  mora biti rođen  u Veneciji, i to je zanimanje koje se prenosi sa očeva na sinove. Procenjuje se da postoji više stotina gondola, uglavnom za iznajmljivanje turistima, a svega nekoliko koje su u privatnom  vlasništvu. Prema lokalnoj legendi parovima  je obećana večna ljubav ukoliko se u gondoli poljube u trenutku prolaska ispod svakog mosta, posebno Ponte dei Sospiri.

Monte Karlo se nalazi u Monaku, jednoj od najmanjih država i ujedno najbogatijih mesta u Evropi. Obuhvata svega 1,9 km2. To je grad o kome malo ko ne sanja da ga poseti. Poznat je po svojim kazinima, kockanju, glamuru i asocira na mesto u kome poznati i bogati provode odmor. Grad je Formule 1, kao i najskupljih jahti i poslovnog i stambenog prostora. Međutim, velika je greška za Monako vezivati samo za navedeno. Postoji veoma interesantan istorijski deo Monte Karla u kome su skoncentrisane sve gradske ustanove i muzeji. Gradska kuća, Katedrala, Okeanografski muzej, muzej praistorije i Nacionalni muzej se tu nalaze.

Pojedine turističke atrakcije su dosta udaljene jedna od druge, jer se veći deo Monte Karla nalazi na brdu. Postoje brojni liftovi i pokretne trake, koji olakšavaju kretanje, ali je potrebno vreme da se grad upozna, ne bi li se sve pogodnosti, koje on nudi, iskoristile. Železnička stanica je moderna i mogu vas zbuniti izlazi, odnosno ulazi, koji vode do određenih delova grada.

Postoji nekoliko trgovinskih centara. Obilazeći grad, može se naići na dve zatvorene pijace i hipermarket, u kome su mnogi artikli jeftiniji nego u Beogradu. Nalazi se u neposrednoj blizini stadiona Luiz II. Hipermarket se nalazi u ogromnom komercijalnom centru pod nazivom Centre Commercial de Fontevieille, u čijem sastavu je ogroman Mc Donald's. To je jedan od retkih "fast-food" restorana u Monaku. U blizini hipermarketa i restorana, nalaze se muzeji i galerije. U marini Fontevieille mogu se videti su usidrene nešto jeftinije jahte. More je toliko prozirno, da možete videti ribice koje se provlače između jahti.

Naravno, ne smete propustiti Grand Casino - ulaz je 10 eura, ispred kojeg se nalazi park, u kome se možete slikati sa originalnim figurama velikana ovog grada, i Francuske uopšte. Nakon što oprobate sreću u kazinu, spustite se liftom u čuveni tunel, u kome vozači Formule razvijaju brzinu do 310 km/h. Na ekranima televizora tunel izgleda mnogo duže nego što to zaista jeste.

Marina je, ipak, mesto koje najviše privlači turiste. Tu su najekskluzivnije radnje, na bulevaru Alber, stotine luksuznih jahti. Iznajmljivanje jahte koštaće vas od 3.000 eura, pa naviše, na dan. Šetnja i obilazak Monte Karla, vrlo su prijatni i zanimljivi, i pored toga što ste svesni da prosečni ljudi ne mogu sebi priuštiti stan od 75 m2, koji košta 1.100.000 eura.

Treći grad koji vredi pomenuti, a koji se posećuje na apsolventskoj ekskurziji je Venecija.

Ukoliko u Evropi postoji grad kojem bi najviše pristajalo da se zove lepota bila bi to Venecija. Legenda kaze da se jevandjelistu Marku prilikom šetnje po ostrvima lagune, ukazao Boziji glasnik koji mu je rekao da će na tom mestu biti podignut lep, neobičan grad, koji će ga uzeti za svoga zaštitnika. Tako je i bilo.

Kroz ovaj grad su prošle inkivizicije i sjajne procesije, sveci i mučenici, mudraci i ludaci, svakakve turističke kavalkade, poznati glumci i muzičari, pesnici i nomadi, najlepše žene i najveći ljudi.

Dobri poznavaoci ove lepotice znaju za Boca di Leone - Lavlja usta koja i danas stoje razjapljena u prioritetnom delu Duždeve palate.

Venecija koja je izgrađena na temeljima od drvenih balvana koji su duboko do devet metara zabijeni u mekano glineno tlo, negda je bila poznata kao kraljica mora mada bi pre mogli da je nazovemo kraljicom ostrva. Veneciju su podigli na 188 međusobno odvojenih malih ostrva, ispresecanih sa 170 kanala a povezanih sa 400 mostova od kojih je najpoznatiji Ponte Rialto.Ovaj most je bio inspiracija slikarima Gvardiju i Kanetu, ali i Šekspiru čija se radnja “Mletačkog trgovca” odvija upravo na njemu. Poznatija ostrva su Burano, Murano i Torćelo. Na Buranu su nastanjeni ribari i znano je po šipkama koje venecijanske pletilje boje duginim bojama. Na Muranu, koje je centar duvača stakla, najčuvanija tajna zanata se prenosi s kolena na koleno od 12-tog veka. Na Torćelu, znanom po dva bisera vizantijske umetnosti - crkvama Santa Maria Asunta i Santa Foska, na kojem je Venecija i nastala, ljudi su nasli pribežište u petom i šestom veku.

Najduži i najpoznatiji je Kanal Grande, duž kojeg su posejane sve značajnije palate, od kojih su dve stotine njih građene samo u mermeru, dug četiri kilometra koji u obliku slova S vijuga kao glavna vodena saobracajna arterija.

Pre pet vekova u Veneciji je bilo 15 hiljada kraljica čamaca gondola crne boje, asimetrične forme, a danas je gotovo četrdeset puta manje tih nemih svedoka rađanja i umiranja, ljubavi i venčanja i raznih intriga. Ima ih i vatrogasnih, poslovnih, policijskih i sve učiestvuju u brojnim regatama.

Svakog februara venecijanskim kanalima, uličicama i trgovima, u promenadi koja oživljava duh i ambijent epske Evrope, defiluju ljudi sa maskama, najavljujuci prolece i možda, novu nadu. Il Carnevale di Venecia ušao je u svetsku literaturu zahvaljujući Goldonijevim i Geteovim tekstovima, a slavu su mu proneli Karlo Goci i Kazanova.

Na Piazza San Marco, najslavnijem venecijanskom trgu na koji se dolazi i sa mora preko Pjacete, i uokvirenom istoimenom Bazilikom, slavnom Lođetom i Sansovinovom Bibliotekom, u vreme Mletačke Republike podignuta je i velelepna palata znana i kao Duždeva. Građena je od 1280.- 1401. godine. Trg i danas krase restorani zamišljeni za skupa zadovoljstva bogatih posteilaca i čuvaju uspomonu na Getea, Vagnera, Misea, Vernera, Mocarta, Žorž Sandovu, Vindzore, Anjelijeve, Somerseta Moma i Tomasa Mana, Agu Kana, Kenedijeve, Elizabet Tejlor, Pitera Justinova…

Znane su i palata Pezaro u kojoj je Muzej moderne umetnosti sa delima Kandinskog, Maksa Ernsta, Đorđa de Kirika ili Akademija u kojoj se studenti uče veštini lepe umetnosti, sa delima Tintoreta, Ticijana, dvojice Belinija ili Veronezea i drugih ali verovatno najslavnija od svih njih je palata Ca d' Oro, čuvena po svojoj jedinstvenoj zlatnoj presvlaci kojoj i duguje ime. Simbol Venecije je i devet vekova star zvonik sa satom koji arapskim brojkama pokazuje minute a rimskim sate na oba lica časovnika.

Četiri najlepša bronzana konja na svetu nalaze se na prvoj terasi Bazilike na Pjaci Svetog Marka. Ovi konji su preživeli antičku epohu, a nekad su krasili atinski Akropolj i monumentalni Hipodrom sa sto hiljada sedišta u Konstantinopolju, gde su preneti kada se Rimska imperija preselila na istok.

Sem javnih parkova, Venecija iza svojih gotičkih, renesansnih i baroknih fasada krije prave zelene oaze, neobično bogate i lepe vrtove kojih je Sansovino u 16.veku izbrojao preko 500.

Na Markovoj pjaci, koja je kaleidoskop slika, mogu se videti kako su se svetski putnici koji tragaju za crkvenom arhitekturom, trgovci raznih vrsta, ljubavnici i ljubitelji ptica izmešali sa prodavcima uspomena, ali i hrane za pernate ljubimce i učesnicima venecijanskog atletskog maratona.Ne pokušavajući da pisanjem dostignem Mark Tvena koji je u "Novim hodočašćima" pisao o ovom neobičnom gradu, Bajrona koji je u Veneciju dolazio da nađe lek svojoj uznemirenoj duši uživajuci život ili Hemingveja koji se pošto je ispio poslednji viski umesto olovke dohvatio puške, ispisujem ove redove posvećujući ih ljudima koji se rađaju tu, u Veneciji, pored vode koja je i u temeljima njihovih kuća.

Laza Kostić kome je bila najveća inspiracija - u nju je smestio radnju svoje drame "Maksim Crnojević", a njenoj Santa Marii Della Salute napisao pesmu koja će u nas biti obznanjena najlepšom ljubavnom pesmom dvadesetog veka: Mit o Veneciji "Gospodarici Jadrana". Petrarka je 1364. godine našao da je Venecija, koja je nastala u devetom veku u istoimenoj laguni, bogata zlatom, ali jos više slavom. Gete je četiri veka kasnije govorio kako se ona ne može porediti ni sa jednim drugim gradom. Čarls Dikens je mislio da stvarnost Venecije prevazilazi i maštu najburnijih snova, a Tomas Man ju je nazvao najneverovatnijim od svih gradova.

Ako bi gradovi mogli da se podele na muške i ženske, Venecija bi sigurno bila lepšeg pola. Bila bi to misteriozna, šarmantna dama, raskošne garderobe i otmenog ponašanja. Julije Drugi je govorio da bi Veneciju trebalo stvoriti da kojim slucajem ne postoji. Svi koji je jednom posete voleli bi da se opet vrate. Zasto im ne verovati na reč?

Pored Barselone, još jedna izuzetna destinacija koju uključuje apsolventska ekskurzija novosadskog univerziteta je Verona.

Po tradiciji, svake godine se studentima završnih godina novosadskog univerziteta organizuje apslolventska ekskurzija.